d_lakovich (d_lakovich) wrote,
d_lakovich
d_lakovich

Categories:

Један пробисвет

8. априла 2019. г. у Марићевој ћирилици појавио се мени непознат новинар (бизнисмен? дипломата?) по имену Бранко Влаховић. Испоставило се да је дотични живео у Русији 30 година. На Марићево питање „Ко су данашњи руски писци, мислиоци, пророци?..” дотични није умео да назове ни једно једино име осим великог издајице руског народа Солжењицина. Марић му је био набројао Прилепина (Захар), Дугина (Александар) и Лимонова (Едуард). Дотични гост је буквално изјавио следеће „То ти и нису неки писци и тешко да ће ико од њих остати запамћеним у руској историји а што се тиче Лимонова — то је један пробисвет.”

Дотични је после тога пробао да елаборира тему руских песника за које он мисли да више и не постоје. Жалосно је да неки назови интелектуалац и новинар-публициста никада није чуо за Константина Симонова, Владимира Висоцког, Ану Ахматову, Булата Окуџаву, Александру Пахмутову, Јосифа Бродског, Беллу Ахмадулину… чија су дела жива као никада пре. Иако се трудио што се јако добро види, он није могао да изговори ни једно једино име. Па прочита ли ишта руско, брате случајни за све те године???

Да се вратимо на „пробисвета” Лимонова. Эдуард Лимонов је велики руски националиста (исто као и Прилепин или Дугин или било који други, нормални Рус) који је од опозиционера постао дисидент па избеглица па поново опозиционер да би у последњих 10 година почео да подржава све кораке патриотски оријентисане нове, пост-Јељциновске Русије од војне интервенције у Јужној Осетији (тродневни рат против „велике” Грузије који је више личио на локалну војну вежбу него на рат) до обезбеђења кримског референдума када се полуострво Крим вратило у своју историјску Отаџбину без иједног пуцња. Лимонов је човек који је био присутан на сваком ратишту где се бранио православни брат а сада активно помаже руски народ у Донбасу (материјално, идејно и војно). То је човек иза кога стоји много десетина хиљада руса, вероватно више него што све опозиционе партије у Србији заједно имају чланова.

Послушајмо дотичног Марићевог госта:


А овде је пророчанска реч Едварда Венјаминовича у Донбасу 1992. године после распада Совјетског Савеза када је ондашњи председник-алкохоличар Борис Јељцин делио руске земље лево и десно, капом и шаком не обраћајући пажњу на упозорења и крикове душе руског народа. И не обраћајући пажњу на референдуме који су одржани у свим републикама СССР и где је јасно било речено да народ хоће да остане у Советском Савезу (више од 80% у свакој републици је било „За”).



Пар преведених фраза:
„За такву политику, у било којој земљи … давно би расчеречили руководство!”
„Крв је већ проливена… јесте ли размишљали о томе?”
„Ово је злочин! И то какав злочин, страшни! Да ли Ви схватате шта ће овде бити? Данас је била ситуација са Црноморском флотом. Сутра ће бити ситуација око Крима… а прекосутра?.. Управо сам се вратио из Југославије. Обилазио сам центре за идентификацију трупова и видео децу са одсеченим главама или ископаним очима. Исто ће бити и овде!!! Ја то нећу, ко хоће нешто тако? Нико. Али десиће се! Требало је одмах заштити сва права 12 милиона Руса који живе у Украјини! Какво то они (назови Украјинци) имају право на Крим? На Харковску област? На Донбас? Нама је била потребна јака власт… власт која може да каже „Овде је наша граница и ни корака преко ње! ” А овако?..” Све што је онда изговорио Лимонов се и десило. Мало је људи који су могли да предвиде тако дубоко и тако далеко.

Није проблем у случајном Марићевом експерту; такви људи не заслужују ни 2 секунде моје пажње или пажње било ког другог брата Србина — реч је о оном из Светог писма:
«Не отвечай глупому по глупости его, чтобы и тебе не сделаться подобным ему; но отвечай глупому по глупости его, чтобы он не стал мудрецом в глазах своих.» (Ветхий Завет. Книга Притчи. Глава 26:4-5)

У слободном преводу на српски језик: „Не одговарај глупаку по глупости његовој да не би постао истим као он; али, одговори глупаку по глупости његовој да он не би постао мудрацом у сопственим очима.” (Стари Завет. Књига Приче. Глава 26:4-5)

И за крај, није чак ни реч о очима глупака већ о Србима који гледају Марићеву ћирилицу. У ово погано време напада на све српско и православно, свако од нас мора да реагује. Колико ко може. Не дозволимо да нас пробисвети уче шта је добро а шта не или ко је правилан или пристојан а ко не. Имамо сви ми и очи и уши и довољно традиције и знања да можемо сами да решимо шта и како.

Цела ћирилица.
Tags: Дугин, Лимонов, Марић, Прилепин
Subscribe
  • Post a new comment

    Error

    default userpic

    Your reply will be screened

    Your IP address will be recorded 

    When you submit the form an invisible reCAPTCHA check will be performed.
    You must follow the Privacy Policy and Google Terms of use.
  • 0 comments